Pepeljara

Koliko pogrešan način mišljenja i za najjednostavnije stvari može da naškodi osobi i njenoj okolini, kao i da li postoji mogućnost da se ispravljanjem načina mišljenja stvari dovedu u normalu, mislim da dovoljno rečito govori ovaj slučaj iz moje prakse.

Lepuškasta i skladno građena žena četrdesetih godina zatražila je moju pomoć zbog niza tegoba na koje se žalila, jer joj lekovi koje je od svog lekara dobila nisu pomogli. Osećala je jaku nervozu, nervnu napetost, povremena gušenja, uzbuđivala se za svaku sitnicu, imala česte glavobolje, nemir i blaži strah kad bi ostala sama u kući, uz primedbu da ni u porodici ništa ne ide kako treba. Izgledala je zabrinuto, čak očajno. Njen slučaj je bio vrlo sličan velikom broju mojih psihičkih pacijenata. Izmerio sam joj funkcionisanje nervnog sistema koji je bio dosta loš kao posledica obilja lakših stresnih situacija i negativnih misli. Prema mom iskustva ove tegobe su se uklanjale posle 3 do 4 meseca korišćenja proizvoda energetske medicine i terapije isceljujućim seansama. Predložio sam joj da dolazi dva puta nedeljno na isceljujuće seanse, obzirom da u to vreme, pre nekoliko godina još nisam imao vrlo efikasne isceljujuće proizvode, pa su seanse nosile značajan udeo u isceljenju. Izneo sam moju optimističku prognozu, uz napomenu da su se sve osobe sa sličnim tegobama, koje su kod mene dolazile u potpunosti iscelile. Ona je prihvatila sve moje preporuke, uz vidno zadovoljstvo da će njenim mukama uskoro doći kraj.

Žena je zaista redovno dolazila na seanse, ali ja na njoj nisam zapažao poboljšanje koje sam očekivao. U početku se ona nije mnogo bunila što nema značajnijeg napretka, ali je posle tri meseca, na moje pitanje kako se oseća, briznula u plač i rekla da njoj ništa nije bolje otkad dolazi kod mene i da je očajna zbog toga.

Pošto je i meni to odsustvo poboljšanja bilo čudno, zamolio sam je da mi ispriča kako živi i kakve brige i probleme ima. Za trenutak je zastala, razmišljajući da li da o tome govori i tiho rekla:

• Pa, svi problemi vezani su za muža.
• Kakvi problemi, ispričajte mi neki važniji, pokušao sam da nešto izvučem iz nje.
• Pa to, pepeljara. Čim sedne za sto da puši stavi pepeljaru na ivicu stola, do sebe.
• Ne razumem, rekoh u nedoumici. A gde bi trebalo da stoji pepeljara?
• Zna se, na sred stola! A ima i drugih stvari, reče ona duboko ubeđena u to što govori.

Shvatio sam da je neuspeh u ova tri meseca bio posledica uglavnom njenog insistiranja na sprovođenju nekih kućnih pravila, zabrana i programa čiji je ona bila tvorac, u koje su se suprug i deca teško uklapali, što je razorilo ne samo njeno zdravlje, nego i celu porodicu.

Rekao sam joj da joj mogu pomoći samo u slučaju ako prihvati sve što joj budem predložio. Prihvatila je, plačući.

Kada se vratite kući, rekao sam joj, napravićete spisak svih primedbi koje imate na ponašanje ostalih ukućana, kao i sve što vas nervira, uznemirava, brine. Taj spisak je vaša tajna, nećete ga pokazati ni meni, niti bilo kome. Sastavljajte ga na miru, nedelju dana. Nemojte ništa propustiti.

Na sledećoj seansi je dosta ponosno rekla da je spisak njenih primedbi jedva stao na tri stranice.

• Sad me pažljivo slušajte, gospođo! Svakog dana ćete analizirati po tri primedbe. O svakoj ćete detaljno i natenane razmisliti da li to što vam smeta spada u neku od ovih opasnosti: ugrožava zdravlje nekog od ukućana ili drugih ljudi, deca će lošije učiti, neko će od vas izgubiti posao, prihodi u domaćinstvu će se smanjiti na opasan nivo, pogoršaće se raspoloženje nekog od ukućana ili cele porodice, pogoršaće se odnosi između članova porodice, vaši prijatelji će prestati zbog toga da se druže sa vama. Ukoliko ne preti nijedna od ovih opasnosti morate precrtati tu primedbu i prihvatiti taj problem kao beznačajan, koji ne sme poremetiti normalno funkcionisanje vaše porodice. Tu primedbu ne smete više stavljati svojim ukućanima, a u sebi potpuno raščistiti da ona ne preti vašoj porodici i zaboraviti na nju. Dolazite i dalje na isceljujuće seanse, ali ćete mi o ovome referisati tek kad na vašem spisku ne bude bilo nijedne primedbe.

Dva meseca kasnije ova osoba se sama javila da ima nešto da mi kaže:

• Nemam više primedbi, sve sam precrtala!
• I?
• Prosto ne mogu da verujem za kakve sam se sve gluposti nervirala i ispravljala krivu Drinu, koje su mi zagorčava la život i celoj porodici. Sada sam potpuno opuštena, raspoložena kao nekad, a o deci i suprugu da i ne govorim.
• A, šta je sa pepeljarom, mora li i dalje da stoji na sred stola?
• Ma kakvi, neka je ako hoće i na vrh glave, baš me briga! Zatim pršte u smeh čiji zvuk mi je jasno govorio da je uspela da se izleči.

Podelite sa drugima na: