Na Putu .:. Specifičnosti nekih Mesta moći

Određena Mesta moći sadrže neke elemente koja ostala nemaju. Te specifičnosti možemo podeliti u tri grupe:

Nekoliko mesta moći ima određeni energetski zrak koji neprekidno izbija iz zemlje. Zrak se sastoji iz sive bioenergije i služio je za lečenje tako što bi sveštenici u njega stavljali bolesnika, pri čemu bi se on za nekoliko minuta napunio nedostajućom sivom bioenergijom.
Nekoliko mesta moći u Indiji i Japanu, poseduju «energetsko oko», malo polje prečnika 5 do 10 metara. Osobe koje borave u ovom polju dva puta nedeljno po pola sata, tokom nekoliko meseci, doživeće Isceljenje od blažih i poboljšanje kod srednjih i težih bolesti. Isceljenje je posledica nadoknađivanja nedostajuće sive bioenergije i uklanjanja manjih naslaga želea.
Neka mesta moći imaju izvore štetne energije u obliku zraka ili polja. Njihovo delovanje se može privremeno aktivirati, ali za dugotrajnije i razornije delovanje ne mogu se pokrenuti ljudskim aktivnostima. Njima upravljaju zrela svetleća tela mesta moći, a ona su u današnje vreme pod snažnim uticajem energetskog oblaka, koji je potpuno zabranio primenu ovih štetnih zraka.

Ova polja su ponekad stvarana i hiljadama godina, dopunjavajući se i usavršavajući, usklađujući sa zahtevima novog vremena sadržaj i pravac svog delovanja. Na svakom mestu moći postoji bar jedno energetsko polje stvoreno da pomaže ljudima koji dođu u posetu, ali je njihov broj obično od 3 do 5, a na velikim mestima moći postoji i preko 10 polja.

Žrtvenik ispred hrama lutaka (Dzibilchaltun) iz koga izbija uspavljujući zrak

Postojala su i polja koja su mogla da uspavaju neprijatelja, i ona, doduše vrlo retko, koja su u stanju da ubiju svakog ko kroči u njihov delokrug dejstva. Na sreću, sva uspavljujuća polja i polja ubice, bila su uključivana samo po potrebi, i danas ne postoji nijedno ovakvo polje na mestima moći koje je stalno aktivno, a koje bi moglo da na većem prostoru dovede do štetnih dejstava. Izuzetak čine samo mesta žrtvenika kod većeg broja mesta moći koja neprekidno emituju zrak koji uspavljuje ili vrši anesteziju, čije delovanje postoji i danas.

Sveštenici su na mestima moći, u momentu napada osvajačkih hordi, uspevali molbom zrelim svetlećim telima, iako u najvećem broju slučajeva nisu bili svesni o kakvim se energijama radi, da aktiviraju ova polja kako bi zaštitili hram od napadača. Po prestanku opasnosti polja su se automatski gasila. Ova zaštitna polja, dakle, nisu bila pod komandom sveštenika, već zrelih svetlećih tela na mestu moći, koja su ih samo na opravdanu molbu privremeno aktivirala.