Kada su čuvenog francuskog kozera Sašu Gitrija pitali zašto žene ljubi u ruku, odgovorio je: „Pa, od  nečega se mora početi“. U svemu se od nečega mora početi, pa ni duhovnost nije izuzetak.

Živimo u surovom svetu, u kojem ništa nije idealno, koji se ne može pohvaliti tolerancijom, humanošću i moralom i u kojem su samo dijamanti večni a Ijubav je večna dok traje. Međutim, od prijema prvih Svetih znanja više ništa nije isto. Dobili smo saznanja koja nisu dostupna nikakvim Ijudskim načinom istraživanja. Konačno, dobili smo i odgovor na večno pitanje - Ko smo, zašto smo ovde, šta je naša misija? Bez preterivanja se može reći da postoji vreme pre i posle prijema Svetih znanja.

Svojevremeno smo bili impresionirani saznanjem o Sivoj i Beloj bioenergiji. Šta, onda, reći o saznanju o formiranju semena zajedničke svesti ljudi, odlukom kosmičkih Svesti, krajem septembra prošle godine? Radi se o verovatno najznačajnijem događaju u Ijudskoj istoriji nakon kolektivnog pada Ijudske svesti iz druge u trinaestu dimenziju zgušnjavanja svetlosti, odnosno stvaranja. Kao nijedno pre, ovo saznanje nas ohrabruje i uliva nadu. Poslednja saznanja, dobijena putem Svetih znanja, su u toj meri fascinantna da prethodna saznanja polako prekriva veo zaborava. Nije na odmet da se potsetimo nekih od njih.

1. Oni koji su odabrali put duhovnog razvoja, kao i oni koji to žele, treba da imaju u vidu određena saznanja dobijena preko Svetih znanja, a naročito:

• Duhovnost nije apstrakcija, magla, misterija. Prava duhovnost je razumljiva, objašnjiva, koja daje rezultate, koja je proverljiva i koja se doživljava.

• Potpuno prihvatanje i razumevanje Svetih znanja osnov je za dalji napredak ljudske civilizacije.

• Ljudska civilizacija nije idealan svet i u njoj ne postoje idealni odnosi. Stanje ljudske civilizacije ilustruje zgodno sledeći aforizam:

Duhovni razvoj je najznačajnija deo ukupnog razvoja svake civilizacije pa i ljudske.

Formula duhovnog razvoja nam je poznata i ista je kao i za očuvanje psihofizičkog zdravlja: pravilno misliti, govoriti i raditi, uz izbegavanje stresnih situacija. Izgleda krajnje jednostavno i lako, ali praktično neostvarivo. Stoga je neophodna pomoć duhovnih energija, koja nema alternativu. Duhovni razvoj nije sam sebi cilj i nije sam sebi dovoljan. Potreban je duhovni razvoj koji daje rezultate i koji se doživljava, dakle kreativan duhovni razvoj. Da bi duhovni razvoj bio takav, pored podizanja duhovne svesti i morala, potrebno je i da se trajno opredelimo za bezuslovnu pomoć ljudskoj civilizaciji, što uključuje i iskrenu hrabrost i volju da pomognemo čak i svom neprijatelju, pomoć čudesnoj i prelepoj planeti Zemlji koju smo unesrećili, a po dostizanju potrebnog nivoa, i uspostavljanje saradnje sa svim kosmičkim inteligencijama, bez obzira na prostor i vreme.