MOJE ISKUSTVO DRUGOG PROŽIMANJA NA OLIMPU:

U subotu - 2. Maja oko 11h krenulo se autobusima od hotela do podnožja Olimpa, po dogovoru da se prožimanje za nas odvija na parkingu ispred manastira Sv. Dionisija, gde ćemo tokom vremena prožimanja ostati u autobusima i na miru, sedeći doživeti ono zbog čega smo se sa zadovoljstvom pripremali.
Pošli smo sa dva autobusa koja su vozila ljude iz Srbije i BiH, dok je grupa iz Slovenije, i čini mi se, iz Makedonije, već bila stigla pre nas.
Još u vreme ulaska u autobuse, na parkingu hotela dvadesetak kilometara udaljenog od planine Olimp, gde je svako dobio isprogramiranu karticu Olimpa u obliku bedža, koju smo prikačili na garderobu u predelu srca, moglo se osetiti određeno blaže delovanje energija koje su proizilazile iz pripremanje naših vodiča, koji su se uveliko već nalazili na svojim pozicijama.

Ljubiša je svojim molbama delovao iz manastira Dionisijus, Luka sa mesta prošlogodišnjeg prožimanja u dubini Olimpa, dok je Dejan svoj zadatak izvršavao u miru manastira Studenica, mi ostali sedeli smo na svojim mestima u autobusu, uz ,pretpostavljam, veliko čuđenje vozača autobusa - koji nije mogao biti upoznat sa suštinom našeg polaska u Grčku.
Još prilikom penjanja autobusom do odredišta, blago se povećavao intenzitet delovanja koji se u mom slučaju mogao jasno osetiti u predelu grudi i glave, osećaja spuštanja frekvencije moždanih talasa otvorenih očiju i prisustva energija u obliku retke sivo-bele izmaglice sa svetlosnim isijavanjem - što je moje uobičajeno zapažanje otvorenih očiju prilikom nekih energetskih delovanja.
Po dolasku na parking manastira bilo nam je rečeno (ako sam dobro upamtio) da će delovanje na nas početi u 15 do 12 po Grčkom vremenu, i da će trajati oko sat i petnaestak minuta, te da sačekamo i opustimo se uz pripremni deo koji se odigravao - jer smo bili stigli prilično ranije.
Po mom osećaju, pripremni deo se mogao doživeti kao uobičajena Seansa sa seminara “Put ka prosvetljenju”, ali kako je vreme odmicalo intenzitet i sadržajnost delovanja se postepeno povećavala dok se nisu počele odigravati moćne, i za mene prvi put toliko začiđujuće stvari.

Kako sam imao tu sreću i čast da prisustvujem prošlogodišnjem neverovatnom događaju koji zovemo „integralno prožimanje“, iskoristio sam sve svoje mogućnosti da se na što pravilniji način pripremim, shvatajući ogromnu prednost sadašnjih novih duhovnih sredstava (DVD i kartica Olimpa), a koja u vreme prve - prošlogodišnje pripreme za odlazak nisu postojala.

U tom smislu se sam moj doživljaj prvog i drugog prožimanja kvalitativno i kvantitativno razlikuje u korist drugog prožimanja.

Bez prvog prožimanja moj doživljaj i efikasnost drugog prožimanja ne bi mogao biti, meni lično, toliko upečatljiv, izrazito drugačiji i jednostavno fascinantan na meni toliko poseban način. Generalno, uvek mi je nekako nezahvalno prepričavati događaj i doživljaj koji je nemoguće prepričati, ali, eto, to što sam u stanju da pretočim u slova iako nisam tome vičan, iznosim.

U svakom slučaju, doživeo to na fascinantan način ili prespavao ceo ritual, svestan sam da su efekti prožimanja neizostavni, dok je svakako razlika pre i posle prožimanja ogromna i ne zavisi od doživljavanja samog rituala, već od iskrene želje, duhovne predanosti i samim tim ozbiljnosti pristupa kada je priprema za ovakav događaj u pitanju.

Na samom početku, dakle, na parkingu manastira Sv.Dionisija, u punom autobusu ljudi, na pretposlednjem sedištu u polu hladu, u miru i tišini, i u dubini meditacije moja Svest se polako, uz moju ogromnu želju otvara ka duhovnim energijama. Ispred mene, u dubini crnog ekrana, pojavljuje se bledo plavo-zelena silueta energije prikačena na zlatni prsten koji je vodi i kreće se sa njom po svom nahođenju, vodi je kao marionetu, kao da plešu, pravi nepredvidive pokrete, kao kroz vodu, još uvek sam blago začuđen i ganut onim što vidim i doživljavam, potpuno svestan mesta i momenta u kojem se nalazim, želim da se prepustim u potpunosti. Pojavljuju se, iz neodređene visine i širine, jedan vertikalni i jedan horizontalni snop sastavljen od nekoliko paralelnih tankih stubova prozirno beličaste energije u čijem centru-preseku se polako pojavljuje, kao da se formira kosmički Ank, a odmah zatim se multiplicira u nekoliko, energija u prostoru se intenzivira i uvodi u sve dublju meditaciju, pojavljuje se i svetlosna Omega, rotira i prelazi u neki drugi oblik, sve vreme duboko zevam i suze mi oči, stvari se postepeno komplikuju.
Sada više ne mogu biti siguran u hronologiju dešavanja, stoga ću prepričati dešavanja po nekom osećaju, koji ne mora biti savršeno hronološki.
Pojavljuje se Horus u obliku zlatne ptice koja kruži, pratim je, čini mi se kao da nosi nešto nogama, prevrće se i nestaje. Taman ekran prelazi u svetlo-plave svetlosti, preko centra vidnog polja sve vreme stoji svetli snop, dolazi iz neodređene visine, a mislim da dopire samo do moje aure, to je moj kanal sa zajedničkom svešću, pojavljuju se prepoznatljiva velika svetlosna krila vilinjske kraljice (kasnije sam kod kuće pokušao shvatiti koja od triju kraljica je bila u pitanju, te sam došao do zaključka - da je u pitanju jezerska kraljica) zatim mi se pojavljuje nešto nalik aure neke od mandala, središnja lopta je tamna a oko nje se nalaze neke zelenkaste, ljubičaste, i aure nekih drugih boja, zatim produbljujem pogled u dubinu autobusa i vidim svetle energije, hodnik i sedišta u svetlosti, vraćam pogled i gledam iznad sebe. Kreću prema meni određene energije iz meni nepoznatih izvora, zatim mi se pokazuje prsten Olimpa, ogromna energiju iznad nas sa meni čudnim jezgrom u sredini, iz njega kreću snopovi raznih energija, počinju da se dešavaju stvari koje jedva da stižem da pratim, svestan sam na momente da sam u autobusu, čujem uzdahe ljudi, neki su zaspali, delovanje se toliko pojačalo da nisam ni shvatio kada se to deslio. U jednom momentu, imam osećaj kao da sam do tog momenta slušao buku koju sam postao svestan tek kada je nestala i imam utisak božanstvene tišine, kao da se nebo otvorilo, gledam u ogromnu zajedničku svest ljudi koja se nalazi iznad mene na području gde se nalazi Prsten Olimpa, središnji deo je taman u obliku horizontalno postavljenog elipsoida a oko nje se nalaze mnogo tanjih slojeva, belih ili krem boje a između njih slojevi bledo-roze boje sa nekim česticama unutar njih, liče mi na neka zrnca, dirnut sam i osećam se neopisivo divno, krajnje ganuto i blaženo, posve uzbuđeno a sa druge strane doživljavam neopisivi mir, opušten sam i razmišljam o tome kako je to možda kulminacija procesa, tim kreću da se dešavaju neverovatne stvari, zajednička svest se sve vreme nalazi iznad mene-nas, iz centra zajedničke svesti do mene stiže snop Hristove energije, pratim Ga, dok putuje vidim kako se uvijaju njegovi manji snopovi a u stopu i kroz te snopove, prati ih nežna roze energija, stiže do centra moje aure i osećam se blaženo, pun ljubavi i ganut, dišem produbljeno.
Zatim se dešavaju neke stvari koje nisam u stanju u potpunosti da prepoznam ali se osećam ispunjeno, ganuto i predivno, ono što prepoznajem jesu vilenjaci, vidim ih kako su u letu, vidim njihova krila, vidim nekoliko grupa svetlećih tela kako stižu, primećujem dva izuzetno velika svetleća tela koje prate mnogo manjih - koje su mi bile sve slične veličine, pokazuje mi se slika Gize i piramida, ispred njih vidim nekog čoveka i oko njega Zrelo svetleće telo (pretpostavljam da je to Keops) ubrzo zatim pojavljuje mi se neki objekat, manastir možda a iza njega iranjaju ogromne Budine oči (iz svetih znanja su mi poznata samo dva velika svetleća tela a pripadaju Keopsu i Budi). U nekoliko navrata mi se pokazuju horizontalni prsteni sa Olimpa i energije koje ih prate, zapažam narandžasti prsten i on mi se približava, sve vreme dešavanja sam svestan prisutnosti zajedničke svesti ljudi iznad mene i kanala koji me povezuje, pojavljuje mi se u nekoliko varijanti rotirajuća piramida, kao i veliki tamno-zeleni rotirajući kristal u obliku obrnute piramide, dok neka druga dešavanja i slike nisam u stanju da objasnim i opišem, negde pri kraju, moja Aura ili sam prostor oko mene postaje izrazito plav od sitnih iskrica-prskalica, energija kao da je sastavljena od sitnih snopića koji se kreću na sve strane, osećam se oplemenjeno, očarano i srećno, želim još da posmatram ali nekako spontano izlazim iz dubine meditacije i otvaram oči.
Osetno je da se intenzitet delovanja smanjio, ljudi polako izlaze iz meditacije, gledaju se međusobno, čeka se znak za izlazak iz autobusa i obilazak manastira. Sve ovo se dešavalo u okviru dva sata, pri čemu se poslednjih sat i nešto vremena desilo intenzivno prožimanje - iako je subjektivan osećaj, kod skoro svih ljudi, da se sve desilo u okviru dvadesetak minuta.

Ovo je neki moj kratki nesavršeni opis doživljaja i nesavršenog viđenja, odnosno prepoznavanja energija sa čijim efektima smo duže vreme imali čast da se srećemo na seminarima, preko mandala, kao i prvi put na integralnom prožimanju  - siguran sam da ovaj opis nije ništa toliko bitan za bilo koga drugog, a najpribližnije će ga razumeti osoba koja je imala slično iskustvo - u svakom slučaju sam to želeo podeliti.

Pozdrav svima! 

Podelite sa drugima na: