 |
 |
 |
|||
Kada su čuvenog francuskog kozera Sašu Gitrija pitali zašto žene ljubi u ruku, odgovorio je: „Pa, od nečega se mora početi“. U svemu se od nečega mora početi, pa ni duhovnost nije izuzetak. Ono od čega se počinje u duhovnoj sferi su Sveta znanja. Suvišno je komentarisati poteškoće i probleme, koje su imale osobe na putu duhovnog razvoja, pre pojave Svetih znanja. Dva ugaona kamena koja čine temelj kosmosa su ljubav i Svest. Setimo se, šta je o ljubavi napisao Sv. Pavle u Poslanici Korinćanima: „Ako imam proroštvo i znam sve tajne i sva znanja, ako imam svu veru da i gore premeštam, a ljubavi nemam, ništa sam“. Što se tiče svesti, duhovne energije nam pomažu u razvoju i poboljšanju kvaliteta svesti, čije krajnje ishodište treba da bude formiranje integralne duhovne svesti na putu ka Stvaraocu. Iz Svetih znanja nam je poznato da mirno, opušteno, koncentrisano, uz odgovarajuću želju treba da radimo na razvoju duhovnosti, kreativnosti i inteligencije i uspostavljanju kontakta sa energijama kosmosa. Da bismo razmišljali i delali u skladu sa Voljom Stvaraoca, potrebno je da imamo pozitivne i neutralne misli, kojima će dominirati tolerancija, humanost, moral i altruizam. Ključni problem je da eliminišemo pogrešan način mišljenja, koji generiše negativne emocije, koje neprekidno stvaraju negatine misli. Pogrešan način mišljenja prenosi se kroz hiljade generacija i genetski je, manje ili više, ugrađen u sve ljude. To je razlog što ne možemo da uskladimo misli sa Voljom Stvaraoca, bez pomoći duhovnih energija. U sumornom, haotičnom i pohlepnom svetu, u kojem živimo, očajnički nam je bilo potrebno ohrabrenje da su mogući spas i preporod, odnosno civilizacijska promena ponašanja i poretka ljudi na planeti Zemlji. I ono je došlo od duhovnog bića Platona –duhovne energije neće dozvoliti da ljudska rasa propadne, tako što će delovati da ljudske misli postanu pozitivne i usklađene sa Voljom Stvaraoca. Kažu da je u životu najvažnije „imati ono nešto“. U duhovnoj sferi to je duhovni pedigre. Razlika između osoba koja imaju duhovni pedigre i onih kojih ga nemaju je u načinu, nivou i dometu duhovnog razvoja. Ako se to shvati stvari dolaze na svoje mesto. Neophodno je da svoju duhovnost razvijamo u skladu sa svojim mogućnostim. Ne vredi da imitiramo Učitelja. Pre nekoliko godina, jednog letnjeg, tropskog dana zauzmem položaj za meditaciju i zamolim Okolnu energiju da mi stvori osećaj prijatne svežine. U euforiji, ustanem i pogledam kroz prozor. Vidim kako vetar savija grane obližnjeg drveća. Shvatim odakle je došlo osveženje. Bez euforije, zaključim da je dug put do ostvarenja cilja. U svemu što osećamo, mislimo, govorimo, činimo ili ne činimo bitna je naša namera. Ali, šta je dobra namera. Jovanu Hilandarcu je, za vreme Bogosluženja, prišao mladi čovek i rekao: „Želim da živite 100 godina“! Jovan Hilandarac mu je odgovorio: „ Brate, ne želiš mi dobro. Ja već imem 99 godina“. Bili svesni ili ne, duhovnost nam se uvukla pod kožu. Jedna osoba mi je ispričala da se, idući kroz park, setila da u to vreme meditira. Izabere usamljenu klupu i otpočne meditaciju. U toku meditacije oseti nečiju ruku na ramenu. Otvori oči i vidi tinejdžerku, koja ju je, zabrinutog lica, upitala:“ Da li Vam je dobro? Treba li pomoć“? O duhovnoj sferi se može postaviti bezbroj pitanja. Neka su izraz puke ljudske radoznalosti, dok druga imaju dublji smisao. Evo jednog – Da li je, sem ljudske civilizacije, još neka civilizacija izbačena iz 2. rajske dimenzije, ili smo bili i ostali neprikosnoveni šampioni Kosmosa? (11 Glasova) |
|||||
 |
 |
 |
