 |
 |
 |
|||
Primetio si da ja povremeno zaključim da su ljudi nerazumni. Evo dokaza. Čuo si za antički moral, za sredjovekovni, za crkveni, društveni, profesionalni, lopovski itd. Koliko tih morala ima? A jasno je - moral je društvena kategorija. Njime se bave gotovi sve društvene nauke. Svi vole moral. Tvrde da su moralni... Medjutim, da li je moral promenljiva kategorija? Može li se povremeno menjati? Može li ga biti više vrsta? Ili je samo jedan? Čuo si za moralne norme, za moralne postulate, principe... Sedne ćata i napiše Moral?! U ovom mom mozaiku koji čini Sveta znanja i to ima svoje mesto. Evo vidi. Duhovne energije kaži da su se kroz celu ljudsku istoriju moralne norme menjale. One će se menjati i u buduće. Dakle, pristup je promenljiv. Odmah, istog momenta se postavlja pitanje koji je onda pravi moral, onaj pređašnji, sadašnji ili budući? Duhovne energije kažu: pravi moral mora imati trajne vrednosti - principe. A oni su: 1. Moralan čovek ne sme imati ništa negativno ni prema jednoj osobi. 2. Ako neko odstupi od toga - treba mu kazati da greši. Ako ne želi da se koriguje - treba mu oprostiti. Ali ako svojim ponašanjem ugrožava sebe ili drugoga ili društvo kao celinu - onda nema opraštanja. Mora se uticati na njega da se promeni. 3. Moral podrazumeva da ne sme biti negativnih misli ni u vezi sebe: nepotrebni strahovi, tuga. žalost, nezadovoljstvo samim sobom... Bez negativnih misli u odnosu na druge ljude, biljke, životinje, stvari, prirodu... 4. Poštovati mišljenje drugih, pod uslovom da to što radi ne šteti toj ili drugoj osobi. (Mi ovo zovemo tolerancija). Sve drugo je samo prilagodjavanje, pomodarstvo...
I ne znajući za ove moralne principe duhovnih energija, Kant je rekao: Ne čini drugom ono što ne bi želeo da drugi čini tebi. Ovo je bio njegov osnovni moralni postulat. Iz ove rečenice je on razvio čitavu svoju filozofsku školu. Nije ni znao koliko je blizu duhovnim enegrijama. U antičko vreme, aristokratija je delila svoju imovinu na stvari koje ne govore, koje muču i koje govore. Dakle, stvari, stoka i robovi. A bili su tako visoko moralni. Čak i Aristotel i Platon, koji su udarili osnove za razvoj morala u nauku, kao pripadnici aristokratske klase, imali su svoje robove. Ljubiša kaže da nikada ni pre ni posle, nije bilo inteligentnijeg čoveka od Aristotela. Čuo si za Makijavelija: Cilj opravdava sredstvo. To je bila ideologija za vreme Napoleona. Moralo se opravdati francusko osvajanje sveta. Ta ideologija je doživela trijumf za vreme Hitlera a i danas je izuzetno prisutna u političkim i drugim (kriminalnim, uličarskim) krugovima. Molim te, samo da ne otvaramo temu o moralu crkve. Odma mi se digne kosa na glavi. Uloga vaspitanja - kad stisneš neku gnjidu, on se vadi: to je tradicija našeg sela. Odnos medju polovima - zna se gde je mesto ženi... crnac u tramvaju - pa to ne može da bude... Dakle, krivo je vaspitanje i tradicija, a onda se pitaš: pa gde je autonomnost pojedinca. Gde je neki lični osećaj za pravdu i moralnost? Koju moralnost - robovlasničku, feudalnu, kapitalističku... ? E, moj Pejo, jel vidiš? Nema te oblasti u kojoj smo se udaljili od majmuna.
Jesi li čuo za humanost? Čekaj sledeće pismo.
Djordjević Nenad
(13 Glasova) |
|||||
 |
 |
 |
