 |
 |
 |
|||
Pero, hej Pero... jesi li još tu? Nemoj da je pišem tamo, a ti sediš kući i smeješ se. Obećao sam ti da ću te udaviti. Evo, vidi...
Opet sam u dilemi – trilemi, sa kojom temom da nastavim pisanje. Uvek je velika opasnost da slušaoca (u tvom slučaju – čitaoca) nokautiram na samom početku, jer ljudi imaju averziju prema nekim temama i rečima. Čim čuju o čemu je reč, istog momenta se dižu, okreću glavu i odlučno odlaze. Takav je i moj rodjeni brat. E, tu sad dolazi do izražaja moja ogromna prednost – ne možeš mi pobeći. Tu si – di si. Drž se. Uz sav rizik da ti odmah na startu pozli, prvo ću ti objasniti pojam Svetih znanja. Znam da deluje šokantno, jer je to odprilike sredina čitave oblasti, ali, možda je dobro krenuti od sredine – s neba, pa u rebra. Uostalom, ako još malo ostaneš tamo, postaćeš pravi beogradjanin – čovek iz centra.
Sveta znanja su ona znanja do kojih ljudi ne mogu doći nikakvim svojim metodama istraživanja. Sveta znanja se mogu dobiti samo prenošenjem od strane duhovnih energija nekom čoveku, a da ih potom taj čovek prenese drugim ljudima. Nema tog naučnog metoda ili mislioca koji može prodreti do izvora Svetih znajna. Duhovne energije Sveta znanja ne prenose naučnicima i misliocima. Ona ih prenose isključivo paranormalno visoko razvijenim pojedincima – i to samo ako one to žele. Ne na zahev tog i takvog pojedinca. Sveta znanja su sveta i zato što se sa njima ne može manipulisati. Ona su takva kakva su. Ona se ne menjaju od epohe do epohe, kako se kome ćefne. Ona su jedna i uvek ista – od kad postoji kosmos. Osećaš? Već smo zagazili u čitavu seriju raznih izraza od kojih svaki iziskuje posebno objašnjenje. Objasniću – samo polako. Davljenje tek počinje...
Pomenuo sam visoko paranormalno razvijenog pojedinca – šta je to, ko je to? Mi ljudi, ljudska rasa, ljudska civilizacija, imamo mozak koji funkcioniše (dok smo u budnom, radno aktivnom stanju) na frekcenciji od 20,6 Hz (herca). Čim zatvorimo oči, herci padaju na oko 17-18. U blagom polu snu na ispod 15, a u snu na ispod 12. U dubokom snu na oko 10 Hz. Kad padnemo u komu, mozak radi na oko 3 Hz. Kad lekari pročitaju na instrumentu da je kod pacijnta svega 2-3 Hz – isključuju aparate i smatraju da je mrtav. Naravno, već u fazi polusna, mi gubimo kontakt sa stvarnošću. U snu a pogotovo u dubokom snu, može neko da nas iznese zajedno sa krevetom – ništa ne znamo. Štos je da čovek izvežba svoj mozak da normalno, svesno funkcioniše na sve nižim frekvencijama. Postoji 8 faza koje je uspostavio Ljubiša. Ja sam tek u 4. ili 5. U osmoj fazi je kraj perioda kada čovek to postiže svojom voljom – dalje ne može sam. U 8. fazi se dostiže O,15 Hz. Dakle, sa aspekta nauke (medicine) to je mrtav čovek. U 8. fazi te preuzima jedna duhovna energija koja ti pomaže da se spuštaš još. Ona te vodi sigurnom rukom. Mazi, pazi... Ljubiša je postigao maksimum koji je dat čoveku: 0,000000012 Hz.
Pero, Pero, ovo još nije ni početak... strpi se...
... nastavak u sledećem pismu...
Djordjević Nenad
(10 Glasova) |
|||||
 |
 |
 |
