Ljubisa Stojanovic

Ljubiša Stojanović
14.5.1935. - 28.9.2014.

Poštovani posetioci,

Bilo je dirljivo ponovo videti mnoge poštovaoce Ljubišinog dela na poslednjem pozdravu na novosadskom groblju.

Nadamo se da će seminar u nekom vidu biti nastavljen od strane Ljubišinih sinova i brojnih učenika.

Sajt seminar.rs će u narednim mesecima biti rekonstruisan i na njemu će biti sve najvažnije informacije.

Do tada, prilažemo oproštajni govor jednog starog polaznika seminara koji je bio i lični prijatelj učitelja Ljubiše.


OPROŠTAJ OD LJUBIŠE STOJANOVIĆA

01.10.2014 13.30 u Novom Sadu, na Novom groblju

Nisam mogao sebi da dozvolim da se ovaj tužni čas završi i da se ćutke oprostim od dragog prijatelja i zato ću se od njega oprostiti sa par reči zahvalnosti koje mu dugujem u svoje ime, u ime svoje prodice kao i u ime monogih ovde koje sam upoznao zahvaljujući njemu.

Dok smo u ovom tužnom trenutku sa Tvojom porodicom, i dok se opraštamo od Tebe, učestvujući u njihovoj tuzi i bolu i početku praznine koja će im nastati, moram da kažen da je Ljubiša bio čovek koji je pripadao dušom i telom svojoj porodici, ali i mnogima od nas na jedan drugačiji način. Znali ste vi to. Možda vam je to bilo i teško, ali Vaš i naš Ljubiša je bio takav.

Prosto želim da se ovaj oproštaj ne završi brzo i da traje toliko primereno da bar pokušam rečima da iskažem što je Ljubiša bio za mnoge od nas. Mada je sve ovo materijalna priča o čoveku čiji je svet bio većim delom nematerijalni, duhovni, paranormalni i u trenutku kada je on ponovo i konačno u svom nematerijalnom svetu.

Davne, 1996.god. ušao si u moj, a i živote mnogih od nas, i promenio ih, otkrivši nam beskrajne, nevidljive svetove, za koje smo do tad samo osećali da postoje. Uz tebe sam se upoznao sa mnogim ljudima sličnim sebi, koje si privlačio jer si bio u stanju da zadovoljiš našu radoznalost i unutrašnju potrebu za upoznavanjem vančulnog sveta ili kako ga još zovu paranormalnog. Nesebično si nam prenosio svoja iskustva iz traganja i lutanja po nematerijalnom svetu, svoja proučavanja onostranog, nevidljivog.

Uveo si me, kao i mnoge ovde, u svet energija, ne tehničkih koje si dobro poznavao kao elektroinženjer, već duhovnih energija ako se one uopšte i mogu tako deliti.

Otvorio si nam vrata beskrajnog nematerijalnog sveta i naučio nas da u njega ulazimo i vraćamo se, tragamo i nalazimo, živimo i uživamo, da se sigurno vraćamo u svoj materijalni svet obogaćeni i uvek sigurni da smo na tvom utabanom putu kojim si ti davno prošao prvi put i često prolazio idući i tako daleko gde mnogi od nas neće nikad stići. Pored tebe smo fizički naučili šta smo u stvari i koliko ništa nije samo sad, već da je nastavak nečeg što traje, što ima svoj cilj i smisao i prema čemu imamo nematerijalni dug koji daje nematerijalni smisao i lepotu životu, što se razvija, usavršava, prenosi, obogaćuje, traje kao lepota, kao dobrota, kao stvaranje. kao božija energija.

Hvala Ti što si to znanje uneo u naše živote kao svetlo, što si nam živote obogatio i dao im smisao koji je bez tebe mogao, za mnoge od nas, ostati neotkriven i nepoznat.

Hvala ti za mnoga putovanja u daleke neobične krajeve na koje si nas vodio i na kojima si bio pre nas. Posebno Ti hvala za putovanja na mesta koja su i Tebi do tad bila nepoznata i za uzbuđenja koja su nam ta putovanja donela.

Hvala za druženja u kojima je vreme letelo i za priče koje nisu imale kraj.

To, što se sada opraštamo od Tebe, deo je našeg materijalog sveta i naših tradicionalnih rituala, jer to ne može drugačije. Mada, mnogi od nas koji Te sada ispraćamo, znamo, koliko si sada sa nama i koliko ćeš sa nama biti. Uostalom, o tome si nam puno pričao. O tome si i pisao.

Hvala Ti što si imao snage, strpljenja, volje i umešnosti da ostaviš napisano o tom svetu u kome si boravio, koga si doživljavao, gledao, u njemu učestvovao utirući put onima koji su išli za Tobom, Tvojim putem traženja i saznavanja ili nalazeći sopstveni put lutanja po beskaraju onostranog.

Ovaj tužni trenutak opraštanja od tebe je ujedno i materijalna manifestacija seljenja Tvoje duše u Svetlost, odlaska Tvoje zrele svesti i odlaska Tvoja dva Svetleća tela na mesta gde traje večnost, među svoje, ostavljajući nekima od nas nadu i mogućnost da Te sretnemo na nekom od Mesta moći na koje ćemo odlaziti.

I na kraju, ostaje mi da kažem u duhu naše hrišćanske tradicije :

Neka Ti je laka zemlja,
Neka Ti duša lako nađe put u Svetlost,
A svetleća tela put do Atosa.
Počivaj u miru!

(Pismo je napisao Rade iz Novog Sada)